Historiografska misao dana – Reinhart Koselleck: “Kratkoročno, moguće je da povijest stvaraju pobjednici ali, dugoročno, povijesni dobici spoznaje dolaze od pobijeđenih.”

Na spomenute uvide Reinharta Kosellecka izravno se pozivaju povjesničari Eric Hobsbawm i Enzo Traverso, a neizravno ih možemo povezati s povjesničarama od Tukidida preko Marca Blocha (“Čudan poraz”) do Edwarda P. Thompsona i mnogih drugih.

 

 

“Reinhart Koselleck, utemeljitelj konceptualne povijesti, uveo je načelo epistemološke superiornosti pobijeđenih u tumačenju prošlosti: “Kratkoročno, moguće je da povijest stvaraju pobjednici ali, dugoročno, povijesni dobici spoznaje dolaze od pobijeđenih.” Pobjednici neizbježno zapadaju u apologetsku viziju prošlosti koja njihove pothvate pripisuje sudbinskoj providnosti.”

 

Enzo Traverso, Melankolija ljevice, Zagreb 2018, str. 32. Opširnije o tome na str. 32-33.

 

 

Mario Kopić, “Reinhart Koselleck: život i fikcija”, 2015:

 

“I zato su gubitnici povijesti, prema Kosellecku, svagda bolji historičari nego pobjednici povijesti. Dok je historija pobjednika ”kratkoročno usredotočena” na onaj ”slijed događaja koji im je, snagom njihovih uspjeha, donio pobjedu”, historiografija (Geschichtsschreibung) gubitnika je kompleksnija i instruktivnija. Iz ”njihovih iskustvenih dobiti (Erfahrungsgewinnen) što su ih morali prihvatiti”, rađaju se, naime, uvidi ”koji svjedoče o dugoročnijem trajanju, a time i o većoj snazi objašnjenja (Erklärungskraft). Mogu povijest – kratkoročno – praviti pobjednici, no historijska spoznajna dobit (Erkenntnisgewinne) – dugoročno – potječe od pobijeđenih”.”

 

Izvor: http://kud-logos.si/2015/reinhart-koselleck-zivot-i-fikcija/

 

 

„ Veliki deo mog života, verovatno najveći deo mog svesnog života, bio je posvećen jednoj nadi koja je jasno izneverena, i jednoj stvari koja je jasno pretrpela neuspeh: komunizmu začetom Oktobarskom revolucijom. Ali nema ničega što može da izoštri istoričarev duh kao što to može poraz. Dozvolite da zaključim pasusom jednog starog prijatelja drugačijih ubeđenja, koji je upotrebio ovo zapažanje da bi objasnio uspeh čitavog niza istoričara inovatora od Herodota i Tukidida do Marksa i Vebera. Evo šta prof. Rajnhard Kozelek (Reinhard Koselleck) piše:

 

Istoričar na pobedničkoj strani lako postaje sklon da interpretira kratkoročan uspeh pomoću dugoročne ex-post teleologije. Ali ne i poraženi. Njihovo glavno iskustvo je da se sve dešava drugačije nego što se nadalo i planiralo … Oni imaju veću potrebu da objasne zašto se nešto drugo desilo a ne ono što su mislili da će se desiti. To može da podstakne traganje za srednjoročnim i dugoročnim uzrocima što objašnjava … iznenađenje … koje rađa trajnije uvide sledstveno veće objašnjavalačke moći. Na kratke staze istoriju mogu da stvaraju pobednici. Na duge dobitak u istorijskom razumevanju potiče od poraženih.

 

Kozelek ima u jednoj stvari pravo, čak i ako preteruje. (Da bih bio pravedan prema njemu, treba da dodam da, znajući nemačku istoriografiju iz oba posleratna perioda, on ne sugeriše da je samo iskustvo poraza dovoljno da zajemči dobru istoriju.). Ipak, ako je samo delimično u pravu, kraj ovog milenijuma trebalo bi da nadahne puno dobre i inovativne istorije. Jer, kako se vek približava kraju, u svetu je više poraženih mislilaca, koji nose veome raznovrsne ideološke značke, nego pobednika – posebno među među onima dovoljno starim da imaju dugo pamćenje. Videćemo da li je u pravu.

 

Eric Hobsbawm, O istoriji, preveo s engleskog Mašan Bogdanovski, Beograd 2003, str. 256.

 

 

Usp. knjigu povjesničara Marca Blocha o francuskom porazu 1940 godine:

 

Čudan poraz. Svjedočanstvo napisano 1940

 

(L’Étrange défaite. Témoignage écrit en 1940), 1946.

 

Nenavadni poraz, Ljubljana 2014, prevod: Jasmina Žgank

http://www.zalozba-sophia.si/katalog/2014/nenavadni-poraz

 

 

 

 

Odgovori